У писаним документима Апатин се први пут помиње 1011. године. У 14. веку ове крајеве насељавају Срби бежеци са југа пред налетом Турака, који Апатин заузимају 1541. Током наредних 140 година место је опустошено и скоро престало да постоји. Мочваре су биле царство за хајдуке и одбегле сељаке који су гусарили обалама Дунава све до колонизације Немаца половином 18.века. Одлучни да Дунав у овом делу Бачке учине безбедним за пролаз бродова, Немци су учинили све да гусарењу стану на пут.
Бранећи свој део неба, куће и имања тешко стечена у борбама са Турцима, одметници са Дунава јуначки су се бранили и најтежи отпор пружали у шуми надомак града, која је по овим јунацима добила назив Јунаковић, који јој је и до данас остао.
И баш ту на ободима прелепе, храстове шуме, чија столетна стабла оличавају дуговечност и снагу, два ипо века касније отворена је Бања Јунаковић.
Но прича о подземним топлим језерима на којима је Бања поникла, враћа нас на почетак минулог столећа.
Прва стручна анализа термалне воде пронадјене у селу Пригревица обављена је 1914. године у Будимпешти а добијени налази потврдили су њену лековитост сврставши је по квалитету раме уз раме са термама Карлових Вари у Ческој и Харкања у Мађарској. На иницијативу месних лекара 1929 . године у Пригревици се оснива прва, мала бања. Био је то зачетак здравственог туризма у овом крају.
Са жељом да се лековита вода која по својим физичко-хемијским карактеристикама спада у ред сулфидних, алкалних, муријатицних јодних хипотерми. са високим процентом минерализације, понуди већем броју пацијената, 1983. године изграђен је модеран рехабилитационо-рекреациони центар – Бања Јунаковић.
Иако је тек закорачила у пету деценију постојања, бела равничарска лепотица Бања Јунаковић понудом различитих рехабилитационих програма, као и оним што нуди као туристичка дестинација, изборила се за равноправно место међу многобројним бањским лечилиштима у Србији која имају неупоредиво дужи век трајања.